Stari zavjet. Mudre izreke, Proslov
Opomena nemarnima
Mudrost glasno uzvikuje na ulici,
na trgovima diže svoj glas;
21propovijeda po bučnim uglovima,
na otvorenim gradskim vratima govori svoje riječi:
22»Dokle ćete, vi glupi, ljubiti glupost
i dokle će podsmjevačima biti milo podsmijevanje,
i dokle će bezumnici mrziti znanje?
23Poslušajte moju opomenu!Gle, svoj duh pred vas izlijevam,
hoću vas poučiti svojim riječima.
24Koliko sam vas zvala, a vi ste odbijali;
pružala sam ruku, ali je nitko ne opazi.
25Nego ste odbacili svaki moj savjet
i niste poslušali moje opomene;
26zato ću se i ja smijati vašoj propasti,
rugat ću se kad vas obuzme tjeskoba:
27kad navali na vas strah kao nevrijeme
i zgrabi vas propast kao vihor,
kad navali na vas nevolja i muka.
28Tada će me zvati, ali se ja neću odazvati;
tražit će me, ali me neće naći.
29Jer su mrzili spoznaju
i nisu izabrali Gospodnjeg straha
30niti su poslušali moj savjet,
nego su prezreli svaku moju opomenu.
31Zato će jesti plod svojeg vladanja
i nasititi se vlastitih savjeta.
32Jer glupe će ubiti njihovo odbijanje,
a nemar će upropastiti bezumne.
33A tko sluša mene, bezbrižan ostaje
i spokojno živi bez straha od zla.«
Datum objave: 12.10.2016.
